Доношењем Закона о високом образовању (2005) високо образовање у Србији је реформисано. Усвајањем Статута Факултета, Институт је 2007. године прерастао у садашњи Департман у оквиру кога постоји Катедра за Хидрогеологију.

Статутом Факултета из 2009. године велики број лабораторија на Департману је смањен на свега две: Лабораторију за хидрохемију и Лабораторију за геотермологију. С друге стране, искоришћена је могућност формирања научно‐истраживачких центара, па је формирано укупно шест центара, и то: Центар за заштиту подземних вода и геолошке средине, Центар за хидрогеолошка истраживања и мониторинг подземних вода, Центар за израду хидрогеолошких објеката, Центар за минералне воде, Центар за хидрогеологију карста и Центар за обновљиве водне енергетске ресурсе.

Поред лабораторија и центара, на Департману за хидрогеологију постојала су следећа одељења: Збирке, Библиотека и Рачунарски центар, а користиле су се четири учионице (241а, 241б, 257а и 257б).

Учионички простор је увећаван и модернизован током времена. Свака учионица има око 30 места. Од 2003. године, учионице 241а и 241б су опремљене рачунаром и видеопројектором за одржавање наставе. Слично је урађено у учионици 257а 2007. године када је опремљена рачунаром и пратећим видео‐пројектором. 2009. године учионица 241а опремљена је са сервером и 30 рачунара које користе студенти у настави. Сви рачунари су умрежени на интернет Факултета и интерну мрежу учионице. Током 2018. и 2019. године у овој учионици су сви рачунари замењени новим, а сервер је неколико пута замењиван снажнијом конфигурацијом.

Рачунарски центар Департмана за хидрогеологију основан је 2003. године. У његовом саставу налази се сервер и 10 рачунара. До опремања учионице 241а са рачунарима био је једина просторија са више рачунара на Департману и у њему се одржавала настава из предмета Динамика подземних вода или су одржавани курсеви за обуку студената за рад са програмима који се користе у хидрогеологији. Данас је основна намена Центра рад студената Департмана на коришћењу Интернета у циљу прикупљања грађе за израду вежби, семинарских и завршних радова.

Департманом и катедром руководи шеф, док му у обављању посла помаже заменик. Мандат изабраног руководства траје три године, годину дана дуже у односу на раније сазиве руководстава Смера, ООУР групе и Института за хидрогеологију (табела 4). На Департману за хидрогеологију кратко време је функционисао (2006‐2007) Колегијум департмана кога су чинили поред шефа и заменика шефа и три професора. Од оснивања Департмана, функцију техничког секретара обављали су М. Срећковић, Б. Јевтовић, Љ. Васић, Ј. Мочевић и М. Шарић. Једно време записнике са седница Већа водила је и В. Ристић.

Руководство Департмана и Катедре за хидрогеологију у периоду 2006 ‐ 2027

 
Као последица одлуке Наставно‐научног већа Рударско‐геолошког факултета о прекиду пријема сарадника у настави на Факултету (2001), у периоду 2002‐2015. на Департману није вршено подмлађивање наставног кадра. Од 23 стално запослених (17 наставног и 6 ненаставног особља) у 1996. години, почетком 2015. године број стално запослених чланова департмана свео се на 14 (11 наставника и 3 стручна сарадника ван наставе).

Почетком 2015. године Департман за хидрогеологију чинили су:

11 наставника: др М. Пушић, ред.проф.; др М. Лазић, ред.проф.; др З. Стевановић, ред.проф.; др В. Драгишић, ред.проф.; др П. Папић ред.проф.; др П. Докмановић, ред. проф.; др О. Крунић, ред.проф.; др Д. Поломчић, ред.проф.; Д. Миленић, ванр.проф.; др В. Ристић Вакањац, ванр.проф.; др И. Јемцов, ванр.проф.;

3 стално запослена стручна сарадника: др Б. Хајдин, научни сарадник; С. Магазиновић и З. Маријановић, лаборант.

26 стручна сарадника на одређено време: др С. Милановић, научни сарадник; др А. Врањеш, научни сарадник; др Ј. Штрбачки, научни сарадник; мр В. Живановић; С. Магазиновић; Љ. Васић; Д. Бајић; Ј. Зарић; Н. Марић; С. Нинковић; Ђ. Милановић; Б. Петровић; Н. Атанацковић; Ж. Кљајић; Н. Савић; С. Сорајић; В. Мариновић; Ј. Андријашевић; Т. Дутина; Ј. Шишовић; М. Јовановић; М. Тодоровић; М. Ћук; М. Чокорило Илић; Ј. Мочевић и Н. Миковић.

Проф. Д. Поломчић, као декан факултета (2015) укинуо је забрану пријема нових наставника и сарадника на место одлазећег наставника. Од тада започиње ново подмлађивање кадра на Департману, па су тако запослени асистент В. Живановић (2015), и доценти: др Д. Бајић (2016), др Ј. Штрбачки (2017), др С. Милановић (2017), др А. Врањеш (2019) и др Љ. Васић (2021). Стечена знања током израде својих докторских дисертација најмлађи наставници на Департману искористили су на проширењу садржаја одређених специјалистичких дисциплина или формирању нових, какве су: спелеохидрогеологија, примена карата рањивости у заштити подземних вода, субгеотермални ресурси подземних вода, вишекритеријумска параметарска оптимизација, хидрогеохемија, изотопска хидрогеологија.

У периоду од оснивања Смера, неколико чланова Департман у настави споразумно су раскинули радни однос: М. Ђукић, асистент‐приправник (1980); Д. Букумировић, асистент‐приправник (1981); доц. Н. Крешић (1991); М. Видовић, асистент‐приправник (1996); А. Ложајић, асистент‐припавник (2001); Б. Секуловић, асистент‐приправник (2002); проф. С. Прохаска (2006) и С. Парлић, сарадник у настави (2006).

Департман за хидрогеологију има четири савремено опремљене учионице за извођење наставе, обука, радних састанака, и др. (учионице 241а, 241б, 257а и 257б), располаже и простором у коме се лоциране лабораторије, центри, кабинети наставника, као и одељења архиве и стручне библиотеке. Подаци о Департману налазе се и на wеб‐сајту www.rgf.bg.ac.rs.

Данас, 2026. године, Департман за хидрогеологију чине:

12 наставника: др Д. Поломчић, ред. проф.; др В. Ристић Вакањац, ред. проф.; др П. Докмановић ред. проф.; др Д. Миленић, ред. проф.; др И. Јемцов, ред. проф.; др Д. Бајић, ред. проф.; др В. Живановић, ванр. проф.; др Ј. Штрбачки, ванр. проф.; др С. Милановић, ванр. проф.; др А. ванр. проф.; др Љ. Васић, доцент; др Б. Петровић, доцент.

2 стално запослена сарадника: С. Магазиновић, стручни сарадник; др Ј. Ратковић, научни сарадник.

10 сарадника запослених на одређено време: др М. Ћук Ђуровић, научни сарадник; др Н. Атанацковић, научни сарадник; др М. Тодоровић, научни сарадник; др В. Мариновић, научни сарадник; С. Гардијан, истраживач сарадник; Ј. Шишовић, истраживач сарадник; С. Стојадиновић, истраживач сарадник; М. Степановић, истраживач сарадник; Ј. Младеновић, истраживач сарадник.