Реорганизацијом Рударско‐геолошког факултета на основу тадашњих уставних амандмана, Збор радних људи је 31. јула 1973. године једногласно усвојио одлуку о формирању ООУР‐а Групе за хидрогеологију од постојећег Смера. ООУР Група је 2. априла 1974. године по први пут уписана у судски регистрар. Други пут је то учињено 24. јула 1979. године након усаглашавања статута Факултета са одредбама тада важећег Закона о удруженом раду (Лазић, 1996).

Развој Смера, Групе за хидрогеологију, потом Института и Департмана пратио је и развој унутрашњих организационих јединица. Од средине 1970‐их одељења прерастају у лабораторије. На челу ООУР Групе за хидрогеологију био је руководилац коме је у обављању посла помагао његов заменик (табела 2). На ООУР Групи за хидрогеологију, записнике са седница водили су стручни сарадници, да би у периоду 1980‐1983. године, на месту техничког секретара била ангажована Верица Јевтић. У периоду до 1985. године, записнике са седница већа водили су Б. Цвејић и С. Вујасиновић, а од 1985. године технички секретар ООУР Групе за хидрогеологију постаје М. Срећковић.

Након формирања Смера, а потом његовог преименовања у ООУР Групу за хидрогеологију, током 70‐их година XX века започело је образовање хидрогеолога и припрема кадрова који ће бити примани на Смер у циљу развоја одређених специјалистичких дисциплина у оквиру хидрогеологије. Поједине, данас присутне специјалистичке дисциплине, неједнако се развијају практично до краја XX века. У почетном периоду, поред традиционалних (водоснабдевање, минералне воде) почињу да се развијају специјалистичке дисциплине: геотермална енергија, рудничка хидрогеологија, регулација карстних издани. Након краћег рада проф. Младена Борелија, на његово место долази проф. М. Вуковић (1974) и на ООУР Групи за хидрогеологију започиње интензивније развијање Хидраулике и Динамике подземних вода. Подмлађивање кадра на Смеру започето је примањем сарадника: В. Томића (1971), С. Вујасиновића (1972), М. Миливојевића (1973). Израдом њихових докторских дисертација започиње, или се наставља развијање специјалистичких дисциплина у хидрогеологији какве су: заштита подземних вода, хидрогеологија пукотинских издани и геотермалне енергије.

У почетном периоду, интензитет развоја специјалистичких дисциплина у хидрогеологији диктирали су расположив научни потенцијал на Смеру, развој тих дисциплина у свету, капацитет наставног кадра да преносе знања у нашу науку, и расположивих финансијских средстава. Треба имати у виду и услове у којима се развијала хидрогеологија, ограничене могућности контаката са страним стручњацима и ограничена доступност литературе, па су први уџбеници били под јаким утицајем совјетских аутора.

У другој половини 70‐их година и почетком 80‐их година XX века започиње запошљавање најбољих дипломираних студената на ООУР групи за хидрогеологију у својству асистената‐приправника: М. Пушића (1976), М. Лазића (1977), З. Стевановића (1979), Н. Крешића (1982) и В. Драгишића (1983). Такође, обавља се појачавање кадра из појединих нематичних дисциплина, пријемом П. Папића, дипл.хем. (1981). Њихово усавршавање на последипломским студијама и израде докторских дисертација условиће даљи развој хидрогеологије као научне дисциплине код нас. Овакав концепт развоја задржаће се и код каснијег пријема наставног особља. У истом периоду ангажује се и др С. Прохаска у звању доцента (1982) за развој хидрологије, а у наставу се уводи предмет Водопривреда (последипломске студије). Динамично и стратешко вођење кадровске политике од стране тадашњег руководства ООУР Групе, резултираће увођењем нових и / или развојем традиционалних специјалистичких дисциплина: водоснабдевање, регионална хидрогеологија, хидрогеологија лежишта минералних сировина, мелиоративна хидрогеологија, хидрогеологија карста, вештачко прихрањивање, хидрохемија. Све наведено, произвело је јасно позиционирање ООУР Групе за хидрогеологију као водеће научне и стручне институције у Србији и Југославији у области хидрогеологије.

Средином 80‐их година (1985), на ООУР Групи за хидрогеологију било је запослено:

· 14 наставника и сарадника у настави: др Б. Филиповић, ред. проф.; др Ј. Перић, ред. проф.; др М. Вуковић, ред. проф.; др Н. Димитријевић, ван. проф.; др С. Прохаска, ван. проф.; др В. Томић, доцент; др С. Вујасиновић, доцент; др М. Лазић, доцент; мр М. Миливојевић, асистент; мр М. Пушић, асистент, мр З. Стевановић, асистент; мр В. Драгишић, асистент; мр Н. Крешић, асистент; П. Папић, асистент‐приправник; и

· 5 стално запослених стручних сарадника: И. Матић, стручни сарадник; М. Симић, стручни сарадник; Б. Цвејић, стручни сарадник; З. Маријановић, лаборант; М. Срећковић, технички секретар.