Прва самостална организациона целина за хидрогеологију у оквиру Рударско‐геолошког факултета била је Смер за хидрогеологију. До данашњег Департмана за хидрогеологију поред промена назива и правног статуса ових целина делом су се мењале и њихове надлежности. Статус правног лица престаје укидањем ООУР Групе за хидрогеологију. Основне делатности као што су: научно‐истраживачки рад, настава и финансијско‐материјално пословање су практично до 1998. године биле обједињење кроз једну организациону целину. Од 2000. године, према тадашњем Закону о високом образовању и Статуту факултета, оснивају се Смер и унутар њега Катедра које покривају превасходно наставни процес, у коме учествују стално запослени наставници и асистенти са неколико сарадника, док Институт обавља истраживачки рад за потребе привреде и задржава финансијски аспект пословања. Научно‐истраживачка делатност у овом периоду обухваћена је свим организационим јединицама. Од 2007. године Институт замењује Департман који обједињује функције ранијег Института и Смера, а у оквиру њега постоји Катедра као основна наставно‐научна организациона целина.

Табела 1. Развој организационих јединица

Оснивање Смера за хидрогеологију

У периоду након II Светског рата започиње јасно диференцирање и развој поједних научних дисциплина у области геологије. Као једна од геолошких дисциплина, хидрогеологија је увршћена у наставне планове за образовање инжењера и техничара.

На Катедри геологије Природно‐математичког факултета, непосредно после рата у одржавању наставе ангажовани су хонорарни сарадници. За двосеместрални предмет Хидрогеологија изабран је 1949. године Б. Степановић, дипломирани геолог. У току 1952. године извођење наставе из предмета Хидрогеологија преузима, под руководством проф. К. Петковића, асистент Н. Милојевић (Милојевић, 1976), који након избора за доцента (1956) самостално одржава наставу из овог предмета. На Геолошко‐палеонтолошкој групи Природно‐математичког факултета развија се хидрогеологија као посебна дисциплина. У том периоду формира се Хидрогеолошка лабораторија, у оквиру које се обавља практична настава са студентима, а истовремено започиње сарадња са привредом. У овом периоду, на извођењу наставе и развоју хидрогеологије у оквиру Геолошко ‐ палеонтолошке групе бавили су се др Н. Милојевић у звању доцента, а затим ванредног професора, Б. Филиповић у звању асистента, Н. Димитријевић као стручни сарадник, и Р. Симаковић као лаборант.

С друге стране, од 1950. године на Геолошкој групи Рударско‐геолошког факултета предавала се Хидрогеологија као једносеместрални предмет у оквиру предмета Инжењерска геологија са хидрогеологијом. У почетку је наставу из овог предмета држао др М. Луковић редовни професор, да би након његовог одласка у пензију одржавање наставе из овог предмета преузели др Б. Степановић, редовни професор, и Ј. Перић у звању асистента, а касније у звању доцента.

Након спајања Геолошке групе Рударско‐геолошког факултета са Геолошкопалеонтолошком и Минералошком групом Природно‐математичког факултета у Геолошки Одсек, формиран је Смер за Инжењерску геологију и хидрогеологију (1963). На овај начин, у оквиру овог смера обједињени су кадрови хидрогеолога са два факултета, што доводи до проширења Хидрогеолошке лабораторије.

Све већи број дипломираних студената из области хидрогеологије као и значајнији пројекти са привредом, те наступи наставника на домаћим скуповима, довели су до „захтева привредних организација на саветовању „О стању и даљем развоју геолошких истраживања у СРС (Соц. Реп. Србији)“ у Београду 1970. године“ о формирању засебног смера на коме би се изучавала хидрогеологија (Милојевић, 1976). На основу наведене иницијативе, формиран је Смер за хидрогеологију на Рударско‐геолошком факултету 1. јуна 1971. године. На Смеру је након оснивања постојала Лабораторија за хидрогеологију са одељењима: Одељење за хидрогеолошку карту и регионалну хидрогеологију; Одељење за методику хидрогеолошких истраживања; Одељење за динамику подземних вода, Одељење за хидрохемију и минералне воде, Одељење за пројектовање хидрогеолошких радова.

У време формирања Смера за хидрогеологију наставничко и сарадничко особље Смера сачињавали су (1971): др Б. Степановић, ред. проф., др Н. Милојевић, ред. проф., Инж. Ј. Перић, доцент, др Б. Филиповић, доцент, др Н. Димитријевић, виши сарадник и Р. Симаковић, лаборант. У исто време као хонорарни наставници са Грађевинског факултета били су ангажовани др М. Борели, ред. проф. и др С. Јовановић, ван. проф.